Izvor: mojnovisad.com / Fotografija: Aleksandar Jovanović/mojnovisad.com

Petar Meseldžija: Ova sredina godinama podstiče nečoveka, dok čovek tone

Novosadski strip-crtač, ilustrator i slikar Petar Meseldžija, koji od početka devedesetih godina živi i stvara u Amsterdamu, nedavno je posetio svoj rodni grad gde je, u kafeu „Kabare“, upriličena promocija njegovih kjiga „Esmeralda i druge priče“, „Slovarica“ i „Krampi/Kreker kid“, nastalih u saradnji sa scenaristom Dušanom Vukojevim, a objaljenih pod pečatom izdavačke kuće „Rosencrantz“.

Meseldžija je rođen 1965. godine, a diplomirao je na ovdašnjoj Akademiji umetnosti. Objavio je i ilustrovao veliki broj stripova i knjiga, izlagao u brojnim galerijama u Holandiji i SAD i dobio nekoliko značajnih nagrada za svoj rad. Novi Sad je, kako objašnjava za portal mojnovisad.com, napustio ne toliko zbog nedostatka uslova za rad i stvaranje, koliko zbog toga što nije želeo da učestvuje u kolektivnom ludilu s početka devedesetih.

- Novi Sad sam napustio kada sam imao 26 godina, a od tada se ovde sve promenilo. Uostalom, promenio sam se i ja. Bilo mi je jako teško kada bih dolazio i kada bih gledao sve to što se ovde dešavalo, uključujući i bombardovanje. Kasnije su Novi Sad počeli da ruše, da ruše stare i lepe zgrade, a mnogo toga je trebalo sačuvati. Čak sam išao i da fotografišem neke od tih zgrada, za koje sam, kada bih dolazio, verovao da ih sledeći put neće ovde biti. Ipak, ostali su mi ljudi, ostali su mi prijatelji. Inače, ja zaista nikada nisam želeo da napustim ovaj grad. Ja sam bio provincijski tip, a Novi Sad mi je bio najlepši grad na svetu. Ali je život imao druge planove. Nisam smatrao da mi je zbog stvaranja potrebno da napustim zemlju. Ali desio se taj nesrećni rat i sticajem okolnosti sam odlučio da odem. Jednostavno, nisam želeo da učestvujem u tom groznom krvoproliću, jer sam smatrao da nisam rođen da u rukama držim pušku, da ubijam i uništavam, nego da stvaram – priča nam umetnik, te dodaje da se odlazak iz Novog Sada, koji je isprva doživeo kao kaznu, nakon nekoliko godina boravka u Holandiji, „ispostavio kao blagoslov“.

- Tamo sam uspeo da pronađem sebe, ne samo kao umetnika, već i kao čoveka. Tamo mogu da stvaram i da živim od svoje umetnosti, a za to mi je jako bitno da nemam problem sa egzistencijom. Nažalost, umetnici koji žive ovde svakodnevno se susreću sa takvim problemima. Mislim da je veliki problem ove sredine, generalno, a i kada je o umetnosti reč, što je ona godinama podsticala nečoveka da se popne na vrh, a čovek je za sve to vreme tonuo. Kao i mnogi drugi, tako i ljudi koji se ovde bave umetnošću, bar koliko ja znam, mogu da žive samo ukoliko su orijentisani na zapadno tržište – priča nam Meseldžija, koji se u poslednje vreme pretežno bavi ilustracijom i slikarstvom, živi, kako kaže, „u centru sveta“, a za Novi Sad, bar za sada, ne planira trajno da se vraća.

- Moja umetnost je moj život i glavni njegov smisao, a bojim se da ovde, danas, ne bih mogao živeti od toga što radim. Jer, da bih mogao nečim da se bavim, bitno mi je da u mom okruženju postoji energija sa kojom mogu da komuniciram, kao i to da ne moram svakodnevno da rešavam najosnovnije egzistencijalne probleme. Nažalost, ovde je to teško ostvarljivo – zaključuje umetnik.